Mesto fibrinogena u razvoju ateroskleroze i arterijske tromboze je verovatno značajno jer on učestvuje i u procesu nastanka i rasta plaka moduliše hemoreološke osobine krvi, a čini i osnovu koaguluma tokom procesa tromboze. Koncentracija fibrinogena u krvi je dobar nezavisan prognostički parametar za razvoj akutnog infarkta miokarda, kako kod zdravih odraslih osoba, tako i kod koronarnih bolesnika. Nivo fibrinogena u krvi je delimično genetski determinisan, ali i brojni faktori spoljašnje sredine utiču na njegov nivo. Vrlo je bitan odnos između fibrinogena i nekih drugih važnih faktora rizika. Fibrinogen i holesterol imaju izgleda sinergistički učinak na razvoj akutnog koronarnog sindroma. Moguće je da je fibrinogen jedna od najznačajnijih spona između pušenja i koronarne bolesti. Veoma je mali broj lekova koji se mogu dugoročno primenjivati i smanjiti nivo fibrinogena u krvi, tako da za sada ne postoje kliničke studije o vrednosti ovakve terapije u lečenju i prevenciji akutnih koronarnih sindroma. Shodno tome sve dok se ne dokaže da se smanjenjem nivoa fibrinogena u krvi smanjuje rizik za ispoljavanje koronarne bolesti, njegova uloga kao faktora rizika ostaje nedovoljno definisana.