摘要:Istraživanje je usmereno na proučavanje relacija kohezivnosti sportskih timova sa takmičarskim nivoima i sa različitim tipovima i oblicima uverenja o efikasnosti. Sprovedeno je u devet muških rukometnih klubova, na tri takmičarska nivoa. Uzorak obuhvata 151 sportistu. Za procenu kohezivnosti primenjen je upitnik za ispitivanje kohezivnosti (Group Enviroment Questionnaire GEQ) Karona i saradnika. Za procenu uverenja o ličnoj efikasnosti primenjen je Veilin instrument (TSCI - Trait Sport Confidence Inventory) koji ispituje specifično poverenje u ličnu efikasnost sportiste za vreme takmičenja. Za potrebe istraživanja, stavke izvornog upitnika efikasnosti su adaptirane u još tri oblika (tri skale) analognih pitanja, za procenu kolektivne efikasnosti, pretpostavke sportista o poverenju trenera u njihovu ličnu efikasnost i pretpostavke sportista u efikasnost tima u celini. Osnovni rezultati istraživanja pokazali su da: sportisti sva tri takmičarska nivoa pokazuju sklonost ka proceni iznad prosečne do visoke izraženosti svih dimenzija kohezivnosti; jedina statistički značajna razlika u kohezivnosti između takmičarskih nivoa dobijena je na dimenziji integrisanosti članova grupe u odnosu na zadatak između super i druge takmičarske lige. Dva skupa varijabli (kohezivnosti i efikasnosti) mogu se povezati na dva statistički značajna načina, ali samo prvi način povezivanja ima praktični značaj. Sve dimenzije kohezivnosti pozitivno su povezane sa uverenjima o efikasnosti: dimenzije koje se odnose na zadatak pokazuju veoma visoku povezanost, a društvene dimenzije povezanost prosečnog intenziteta. U setu varijabli uverenja o efikasnosti, kolektivna efikasnost pokazuje visoku povezanost sa dimenzijama kohezivnosti. Pretpostavke sportista o poverenju trenera u njihovu ličnu efikasnost i u efikasnost tima pokazuju prosečnu povezanost sa dimenzijama kohezivnosti.
关键词:kohezivnost ; rukomet ; takmičarski nivo; uverenja o efikasnosti