文章基本信息

标题：Da li je materijalizacija arhitekture neophodno materijalna?
本地全文：下载
作者：Čarapić Ana
期刊名称：Arhitektura i Urbanizam
印刷版ISSN：0354-6055
电子版ISSN：2217-8074
出版年度：2008
期号：22-23
页码：25-33
出版社：Institute of Architecture and Urban and Spatial Planning of Serbia
摘要：Proces dematerijalizacije arhitekture započet je u prvoj polovini prošlog, i intenzivno se nastavlja početkom ovog veka. Rastavljanjem arhitektonske forme na homogenu opnu i nezavisnu unutrašnju strukturu, fasadni materijali su se oslobodili tereta noseće uloge, i dobili privilegiju da budu glavni nosioci simboličke i senzitivne dimenzije. Time su, na semantičkom nivou, postali osnovni pokretač dematerijalizacije forme, i arhitekture u celini. Sa novim tehnološkim napretkom kontinuitet 'olakšavanja' materije doveden je do krajnjih granica. U težnji da se u potpunosti oslobodi konvencionalnih stega čvrstine i stabilnosti (u funkcionalnom i pojavnom smislu) arhitektura preuzima efemerne 'slabe' supstance prirode: vodu, vazduh, svetlo, zvuk i pretvara ih u sopstveni materijalni okvir. To je povod da osnovna tema rada bude apsurd materijalizacije arhitekture sopstvenom dematerijalnošću. Doveden do tačke preloma, ovaj apsurd transformiše arhitekturu (kao artificijelnu tvorevinu), ali i samu Prirodu. Cilj rada je da se u odnosu na teoretske izvore, kao i na primeru studije dva izvedena objekta (paviljona 'Blur building', Diler i Skofidia, i 'Tower of sound' Toja Ita) ustanove principi buduće geneze materijala, forme i arhitekture u celini.
关键词：dematerijalizacija; paradoks ; forma ; transformacija ; priroda