出版社:University of Belgrade, Teacher Education Faculty
摘要:The relevance of the topic of this special issue emerges from the fact that from the very beginning of our lives we are part of a social world,thus our overall development and education are situated in a complex network of social relations with people around us and unfold through social interaction with them.Having that in mind,it is not surprising that the field of research of learning and development through social interaction is very rich and miscellaneous.This variety is visible from the perspective of methodological approaches taken by the scholars (qualitative,quantitative or mixed),differences in the types of studied interaction (peer interaction vs.adult–child interaction;symmetrical vs.asymmetrical interaction),focus on different roles within interaction (e.g.parent–child interaction;teacher–student interaction),interest in different aspects of interaction (such as emotional,motivational,cognitive) or what develops within it (e.g.different skills,competencies,knowledge) etc.Based on the analysis of different kinds of research this field Baucal,Arcidiacono and Buđevac (2011)1 identified two perspectives in studying the social interaction and its role in learning and development–exploratory and analytical perspectives.Within the first,exploratory perspective,the social interaction is not an object of study per se,but it is rather studied in order to explain something that is outside of interaction (e.g.learning of some knowledge within school,development of competencies,self related characteristics,etc.).For example,when one studies the effect of symmetrical peer interaction on development of new cognitive competencies,the focus of such study is on development of new competencies and the social interaction,which has a status of an independent variable.Therefore,the key question in this kind of approach is what is the impact of social interaction on learning and development of some individual characteristics.Within the second,analytical perspective,the social interaction is the main object of research interest and it is analyzed in details in order to describe its diverse patterns and dynamics.The analytical perspective is based on the assumption that different individual characteristics (such as thinking,emotions,competencies,abilities,attitudes,etc.) are relational and situational/contextual by its very "nature”.These traditions of research assume that the study of conversation and interaction between human beings is the main resource for the understanding of the way how different processes (cognitive,emotional,linguistic,social,etc.) are linked within social interaction and create certain kinds of dynamics and trajectories.
其他摘要:Релевантност теме овог специјалног броја произлази из чињенице да смо од самог почетка свог живота део социјалног света,услед чега су наш целокупан развој и образовање уроњени у сложену мрежу социјалних односа са људима око нас и одвијају се кроз интеракцију са њима.Имајући то на уму,није необично што је област истраживања учења и развоја кроз социјалну интеракцију веома богата и разноврсна.Та разноврсност је видљива са становишта методолошких приступа (квалитативни,квантитативни или комбиновани),различитих типова интеракције који се проучавају (вршњачка интеракција или интеракција између детета и одраслог;симетрична или асиметрична интеракција),усмерености на различите улоге учесника у интеракцији (на пример,интеракција између родитеља и деце или између наставника и ученика),интересовања за различите аспекте интеракције (попут емоционалног,мотивационог,когнитивног) или тога шта се кроз њу развија (на пример,различите вештине,компетенције,знања).На основу анализе истраживања из ове области,Бауцал,Арчидијаконо и Буђевац (2011)1 идентификовали су два приступа проучавању социјалне интеракције и њене улоге у учењу и развоју–експлораторну и аналитичку.У оквиру прве,експлораторне перспективе,социјална интеракција није објекат истраживања сама по себи,већ се проучава како би се објаснило нешто изван интеракције (на пример,усвајање школског знања,развој компетенција,особине личности).Тако,рецимо,можемо проучавати ефекте симетричне вршњачке интеракције на развој когнитивних компетенција.Фокус таквог истраживања је на развоју нових компетенција,а социјална интеракција има статус независне варијабле.Према томе,кључно питање у оквиру овог приступа јесте–на који начин социјална интеракција утиче на учење и развој неких индивидуалних карактеристика.У оквиру друге,аналитичке перспективе,социјална интеракција је главни објект интересовања истраживача и анализира се до детаља како би се описали њени различити обрасци и динамика.Аналитичка перспектива се заснива на претпоставци да су различите индивидуалне карактеристике (попут мишљења,емоција,компетенција,способности,ставова и др.) релационе и контекстуализоване.Истраживачки приступи у оквиру ове перспективе,дакле,следе претпоставку да је проучавање конверзације и интеракције између људи главни извор разумевања како су различити процеси (когнитивни,емоционални,лингвистички,социјални и др.) повезани унутар социјалне интеракције и одређују њену динамику.